Kako naš čovek u rasejanju da bude nezainteresovan kad mu se saopšti da je „namera Ministarstva dijaspore i Zakona o dijaspori da ljudima bude bolje“, pa mu se na to doda da „zavisi od nas da li će nam biti bolje“. To je bila i glavna tema sastanka
Skupštine dijaspore pariskog konzularnog područja koja je nedavno u sali Kulturnog centra Srbije organizovala debatu o Nacrtu zakona o dijaspori. Delegati su iskazali izuzetno veliku pažnju, saslušali izlagače i učestvovali u raspravi, sve sa uverenjem da može biti bolje – ako se sa dobronamernošću svi udružimo.
Ručak u Tiršovoj
Na Božić, 7. januara, pariska srpska dijaspora je po tradiciji, a u organizaciji Petra – Pepija Petrovića, priredila svečani ručak za 350 dece koja se leče u bolnici u Tiršovoj u Beogradu. Zahvalnicu „Veliko hvala, prijatelju Dečje klinike“, Bojani Zagorac kao najistaknutijoj u toj akciji, od strane bolnice uručio je Petar Petrović.
Predsedavali su predsednik Skupštine dijaspore Miloš Janković, poverenik dijaspore Mića Aleksić i gost iz Beograda državni sekretar u Ministarstvu dijaspore prim. dr Predrag Tojić. Prisutni su bili i ambasador Predrag Simić sa suprugom, konzul Siniša Pavić, kao i predsednici i ostali predstavnici udruženja, klubova i grupe građana.
– Okupili smo se da pomognemo našim ljudima jer mi ovde bolje vidimo od onih koji o nama misle u matici, koji su napravili ovaj Nacrt zakona i koji očekuju naše primedbe. U Ministarstvu dijaspore imali smo uvek prijatelje – počeo je skup predsednik Janković.
Kako bi tok sastanka dobio na težini, skupu se odmah obratio ambasador Simić rečima: „Po jutru se dan poznaje“, misleći na odziv delegata, sadržaj dnevnog reda i saradnju. Poverenik Aleksić je pozdravio okupljene koji predstavljaju hiljade zemljaka.
Zahvalnice
U svečanom delu sednice, Ministarstvo za dijasporu uručilo je zahvalnice sa posvetom „Srbima tople duše i čista srca“ i poklon-knjige i to: Skupštini dijaspore, kulturno-umetničkim društvima „Mladost“, „Izvor“, „Prijateljstvo“, „Polet“, „Kozara“ i „Biseri“, a u ime Kulturno-prosvetne zajednice Srba – zlatna značka predata je poetesi i aktivistkinji Dani Dodić.
– Skupština u matici mora da shvati da Srbi u dijaspori, kao i oni koji se osećaju Srbima, nisu građani drugog reda i ako smo dobili pravo da glasamo, onda nam treba dati i pravo da budemo birani.
Dotakao je poverenik Aleksić i druge naše boljke, najduže se zadržavši na pravima vojnih obveznika, poručivši im da, ukoliko žive u inostranstvu, moraju da dođu u konzulat po prave informacije i tako na granici izbegnu eventualne neugodnosti.
Pogled u budućnost
Drago đurić iz KUD-a „Izvor“ je naglasio da zakon mora da bude značajan za generacije koje dolaze, a ne za one koje odlaze, dok je Bojana Zagorac iz ASRS izjavila da je radosna zbog zakona koji je isti za sve Srbe na svetu.
A debatu o Nacrtu zakona najavio je gost Tojić.
– Ovaj nacrt zakona smo uputili na 2.400 adresa u svetu, dakle, otvorena je široka rasprava na putu do usvajanja.
Temeljitu analizu nacrta razradio je dr Sima Mraović, dajući sugestije i kritike kroz iskustva sa terena. Naveo je neslaganja sa formulacijama teksta, a u zaključku je podvukao da je „neprihvatljiv tutorski odnos Ministarstva dijaspore prema dijaspori“, kao i da je „potpuno neodrživa nedemokratska kontrola“.
Dobrovoljna evidencija
Konzul Pavić smatra da je jedna do najvećih tekovina nacrta zakona što raskršćava sa terminom „radnici na privremenom boravku u inostranstvu“.
– Stvarnost je prevazišla terminologiju. Ali, zakon šta god nudi ili ne nudi, mora da obezbedi funkcionisanje na terenu, za šta je potrebno dobrovoljno evidentiranje ljudi.
Kada je rekao: „Srbi u dijaspori moraju sami da definišu svoje aktivnosti, a očekuju savetodavnu i logističku pomoć“, nagrađen je aplauzom.
Državni sekretar Tojić je sve upisao, sve će preneti na nadležno mesto, a nije krio zadovoljstvo zbog izuzetno ozbiljnog pristupa raspravi o nacrtu zakona.
