FRANCUSKA „VESTI“ PREDSTAVLjAJU: RADA ALKESIć JE SRCE I DUŠA PARISKE PUTNIčKE
AGENCIJE
x Mnogi su se vratili u maticu, teško mi je reći, ali mnogi su umrli, a na to i
kriza pa se manje putuje, konstatuje vlasnica agencije „Vojaž Rada“
Rada Aleksić je naša Parižanka koju verovatno poznaju svi dijasporci. Od 1991.
godine, svakog dana i tokom celog dana sedi u poslovnim prostorijama putničke
agencije „Vojaž Rada“ i dočekuje, kako kaže, 80 odsto naših ljudi i 20 odsto
stranaca. Svi oni kreću prema eks Jugoslaviji, a otkako smo se razdelili –
prednost je data Srbiji. Ali, bez obzira na „kud koji, mili moji“, pa i na
vreme koje je usledilo, ovo današnje je nešto drukčije, jer – promenili smo se.
Rada nas sve dobro poznaje i može da poredi: mi nekad i mi sada.
– Manje nas je. Mnogi su se vratili u maticu, teško mi je da kažem, ali mnogi
su umrli. Na sve to i kriza. Ukratko, manje se putuje.
Agencija je u Aveniji Republike, na idealnom mestu, korak-dva od prometnog Trga
Republike. U agenciji je oduvek levi radni stol Radin, s druge strane su
Violeta i Ivana.
Na policama prospekti, na zidu uramljeni fotosi geografske karte Srbije,
Kopaonika, Nacionalnog parka Tara, ali i Novaka đokovića, zamahnuo reketom,
viši je od jednog metra. Na stolu činija sa bombonama. Leto je, pa nema letaka,
a u sezoni svaki naš klub i udruženje donese kod Rade najave za svoje drugarske
provode. Rada im je – kao mama.
– Ranije sam radila u jednoj drugoj agenciji, pa mi je palo na pamet da je,
ipak, slađe raditi za svoje ljude. Od tada postoji „Vojaž Rada“ – saopštava.
Ponuda je raznovrsna.
– Sve što se tiče turizma. Avionske i autobuske karte, čarter letovi, hoteli,
smeštaji, banje… Sve su to nekad radile turističke agencije, sada to radi
internet. Oduzima nam posao.
Radina agencija je najbliži saradnik autobuskih prevoznika Fudeks i Jedinstvo
Vranje, ili kako tumači: „Ja sam samo usluga“. Dodaje i ovo:
– Nervoza je u narodu. A sve se radi u poslednjem trenutku i karta kupuje i
karta otkazuje, tako da nemamo vremena da planiramo, odnosno ugovorimo dodatne
autobuse ili ih otkažemo. Ranije se mesecima unapred znalo da će određenog dana
krenuti tri-četiri autobusa, sada je sve navrat-nanos. Ranije je bilo i
anegdota, sada se svako uvukao u sebe, nema osmeha, časkom se povisi ton.
Nadajmo se boljim vremenima, ako ništa drugo da nam narod bude veseliji.
Putovanje od Pariza do Beograda traje 24 sata.
– Iako su autobusi udobni zamorno je, a treba istaći da je cena autobusa
prihvatljivija od svega drugog. Autobus je pogodan i za porodična putovanja,
nema se novca za avion, benzin za kola je skup, tako ispade da je autobus
porodično prevozno sredstvo. Podsetiću da 10 godina cene autobuske karte nisu
promenjene, za to vreme benzin je poskupeo deset puta. Kad bismo i mi podigli
cene ljudi ne bi putovali. Problem je i sa avionima, aerodromske takse su veće
od cene leta.
Rada je primetila i ovo:
– čini mi se da se sada nosi više prtljaga za maticu. Pretpostavljam da je to
zbog skupoće u rodnom kraju, pa da se rodbini i na takav način olakša život.
A kojim se pasošima putuje? Radin odgovor je da su polovično zastupljeni srpski
i francuski.
– Putnici na francuskoj pasoškoj kontroli koriste francuski, a na srpskoj
srpski pasoš. Valjda time pokazuju da su im obe zemlje u krvi – zaključuje Rada.
Antrfile : Putuje i mlado i staro
U Radinim autobusima putuje dosta dečice, najmlađa je bila jedna sedam dana
„stara“ beba, više je tromesečnih putnika, najstarija putnica je rođena 1923.
godine, a zahvaljujući Guči u atobusu je bilo mnogo Francuza i to ne iz Pariza,
već iz provincije.
Pare, pa rođačka ljubav
Maskota Fudeksa, vozač Jovan Tomić, zvani Joca ćelavi, ovako se u autobusu
upoznaje sa putnicima:
– Kad stignete u Beograd čekaće vas po dvoja-troja kola, svi rođaci, jedva
čekaju da vas „osuše od para“, a kad pođete za Pariz, zovnete jednog, ne može,
kola mu pokvarena, zovnete drugog, ne može, guma pukla, zovnete trećeg, ne
može, sin mu uzeo kola. Nema para, nema rođaka. Jedva nađete nekog komšiju da
vas dovede do autobuske stanice. Zato, kad se vratite u Francusku, prionite na
posao, zaradite mnogo para, samo će vas tako voleti rođaci u Srbiji.
