Ako u Šafhauzenu i obližnjim gradovima istoimenog kantona pomenete imena Žike Mirkovića i Milana Bjegovića odmah se pomisli na dva člana SKK „Šafhauzen“ koji su bili i predsednici kluba, ali su pre svega ljudi koji su uvek svojim primerom dokazivali maksimu da „naše malo može biti mnogo za one koje nemaju nimalo“.
Mnogi naši ljudi, posebno u Krajini, na Kosovu i Metohiji, Beogradu i Višegradu dobili su humanitarnu pomoć koju su prikupila ova dva čoveka velika srca koji su se darežljivosti naučili u rodnom Prizrenu – Žika i Milan u Benkovcu.
– Nema mnogo mudrovanja, čežnju za zavičajem najlakše smo lečili tako što smo nekoliko puta nosili desetine hiljada franaka za proterane Srbe sa Kosova i Metohije – u jednom glasu pričaju Žika i Milan.
A i njih dvojica su zlo preživeli i ostali bez kuća jer su spaljene do zemlje u toku ratnih dejstava od strane hrvatske vojske i šiptarskih paravojnih formacija. Žika Mirković sa ponosom kaže da nikada nije mrzeo nikoga, pa ni sada iako mu je zatrt kućni prag.
– Sve što sam stekao progutao je plamen koji su podmetnuli vojnici hrvatskih snaga samo zbog toga što pripadam narodu koji je po planu njihovih vođa trebalo da nestane sa prostora Krajine gde smo živeli više od četiri veka – objašnjava Milan Bjegović nekadašnji nastavnik u Benkovcu. I on ponosom reče da nikoga ne mrzi jer je tako učen od roditelja .
Zajedno ističu da nije važno što nisu više na prvim „linijama“ u klubu.
– Naše je da radimo i pomažemo mlađe drugare jer to je najveće merilo obraza bivših predsednika da ne zaborave da im je obaveza da uvek svoja iskustva prenesu naslednicima – pričaju dva „stara druga“.
