Ekipa mladih glumaca, predvođena sjajnom Darom Džokić, izmamila je pregršt različitih emocija prisutnih. Predstava je zanimljiva, savremena i oslikava našu svakodnevnu trku sa vremenom i životom, stres i kako autorka reče – „kao da smo na rolerkosteru“.
Teme koje su obrađene u ovoj predstavi su, na originalan način, prikazale kako društvene promene utiču na pojedince, problem identiteta mladih generacija odraslih u rasejanju, manipulisanje verom radi postizanja određenih životnih ciljeva, problematiku mešovitih brakova, u kome se postavlja pitanje šta će biti naslednici kada odrastu, kojoj će se naciji i veri prikloniti, sudari generacija i njihova mimoilaženja u eri Fejsbuka, Tik-toka i drugih društvenih mreža.
Stiče se utisak da se kroz predstavu proteže i pitanje upotrebe robota i veštačke inteligencije i njene uloge u budućnosti u životu savremenog čoveka. Svedoci smo svođenja socijalnih kontakata na minimum, koje su nam zamenili ekrani savremene tehnološke i informatičke revolucije. Uz humor, posetilac pozorišne predstave, doživljava na trenutke i strah od budućnosti koja, će po svoj prilici, biti puna neizvesnosti, a na nju moramo da budemo spremni. Što se pre na nju naviknemo, biće za sve nas bolje.
Ovo je bila prilika da ponovo sretnemo draga lica: mr Tamaru Karjuk Drahoš, Milevu Džokić, Draganu Baltić, Snežanu Vesković, Veru Marjanović, Boru Kapetanovića, koji je jedan od organizatora ove savremene pozorišne predstave, kao i mnogih drugih. Poseban utisak je ostavio susret i fotografisanje sa grupom glumaca nakon predstave, koju su činili: Dara Džokić, Katarina Marković, Jelena Petrović, Vladislav Mihailović, Milica Mihajlović i Teodor Vinčić.
