VestiVeći deo svog života, Majkl Podgoecki je proveo mirno, kao i većina nas. On i dalje boravi u žutom ciglenom stambenom bloku iz 60-ih u Bondaju sa suprugom i povremeno vozi da bi zaradio za život.
U slobodno vreme, kao i svaki drugu bračni par, gledaju filmove ili šetaju plažom. Šezdesetčetvorogodišnji čovek uživa u svom jednostavnom životu, pošto je zahvaljujući detinjstvu u SSSR naučio da ceni mir i slobodu.
– Život u ovoj zemlji je kao dobitak na lutriji – voli da kaže.
U junu prošle godine Podgoecki je postao ozloglašen. Sidnej ga je upoznao kao ”vozača limuzine“ koji je nesvesno zakačio Delta soj korone od ekipe Fedeksa, te ga proširio u bioskopu, zatim kafiću u Vokluzu i Vestfild Bondaj Džankšnu.
Bio je “nulti pacijent“ koji je izazvao ono što će uskoro postati najrazorniji, najtraumatičniji period u novijoj istoriji Sidneja, sa rigoroznim zatvaranjem prestonice NSW od tri i po meseca.
Mnogi su ga direktno krivili za probleme. Kružile su spekulacije da li je Podgoecki poštovao pravila, iako je naknadno dobio ”zeleno svetlo“ od policije.
Njegovo ime i adresa su procureli u javnost, a dok se zajedno sa suprugom borio s kovidom, novinari su mu stalno kucali na vrata.
– Moja žena je bila uznemirena. Nismo mogli da se nosimo sa stresom – priča danas.
Neko mu je razbio automobile, a komšija mu je jednom prilikom pozvonio na vrata i rekao: “Svima ću reći tvoje ime, jer si uništio NSW”.
Vreme prolazi, ožiljci ostaju
Zaključavanje u najvećem australijskom gradu je počelo pre tačno godinu dana. Za mnoge stanovnike Sidneja, čiji su se životi vratili u normalu, sećanje je sada nadrealno, poput grozničavog sna o svakodnevnom prebrojavanju slučajeva zaraze, policijskog časa i dosadne izolacije.
Zaključavanje je sprečilo mnoge smrti, ali će ostati dugotrajni ožiljci.
Oni uključuju ljude koji su izgubili voljene i nisu mogli da se oproste ili su se razboleli bez podrške; oni koji su, iz bezbroj razloga, bili manje sposobni da podnesu produženu izolaciju i generacija dece čiji je društveni razvoj bio u zastoju, a o posledicama ćemo pričati tek u narednim godinama.
– Ono što vam se dešava u detinjstvu ima dugogodišnje posledice – upozorili je komesarka En Holonds.
Posledice od zaključavanja uključuju i Podgoectkog, koji se našao usred vrtloga koji nikada nije očekivao i koji još oseća, uporno negodujući zbog blaćenja njegove ličnosti.
– Gledajući unazad, verujem da sam prevaren i tretiran kao kriminalac – kaže on.
Mi danas ne znamo kako su se Australijanci oporavili od španskog gripa. S malo razumevanja o post-traumatskom stresu, čini se da su se ljudi početkom veka drastično vratili brzo u normalu.
– Normalnost se samo uvuče u naše živote i ne bude dokumentovana – kaže istoričar Piter Hobins. – Ne sećam se da sam video mnoge istorijske izvore koji govore o traumama pandemije i povratka života u normalu.
Malo je verovatno da će se to desiti i ovoga puta. Pored privatno finansirane istrage o uspesima i neuspesima Australije koju je vodio profesor Peter Šergold, naučnici su ispitivali kako smo se nosili sa blokadom i šta to govori o nama.
Panična kupovina toalet papira
Na Univerzitetu Južne Australije, Džon Straton je istražio zašto smo na šok zatvaranja odgovorili s paničnom kupovinom toaletnog papira, što je doduše bio globalni fenomen.
– To je bilo blisko povezano sa svakodnevnim shvatanjima zapadne civilizacije – piše on u stručnom članku. – Toaleti sa postoljem i toalet papir ključni su aspekti civilizacije. Strah od gubitka toalet papira povezan je sa anksioznošću zbog društvenog sloma, gubitka civilizacije, okončanja pandemije i vraćanju života u normalu.
Neki su bolje prošli
Sabina Klajtman, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu u Sidneju, ispituje osobine ličnosti koje su omogućile pojedincima da prebrode ekstremne, iznenadne promene u ponašanju i načinu života bolje od drugih.
– Prošli smo kroz kolosalne promene, za mnoge ljude bez presedana, u načinu života, navikama, porodičnoj strukturi i sa malo prethodnog iskustva. Mislim da je, kao društvo, naša otpornost enormno porasla smatra ona.
Njene studije pokazuju da su najviše stradali mladi ljudi, sredovečni (između 40 i 49 godina) i žene.
– Bilo je određenih ožiljaka. Dok su ekstrovertni prolazili kroz blokadu, teško se prilagođavajući ograničenjima, kasnije su se lakše oporavili. Sklonost ka neuroticizmu, borba sa samokontrolom, impulsivnost i niska tolerancija neizvesnosti doveli su do slabijeg mentalnog zdravlja. Izlazak na svež vazduh nije pomogao, niti alkohol. Oni koji su našli humor u situaciji imali su bolje mentalno blagostanje, ali su bili manje skloni da poštuju pravila – objašnjava profesorka.
Uticaj na decu i učenje
Deca i tinejdžeri takođe pokazuju ožiljke od zatvaranja. Nastavnici kažu da su mnogi učenici rasejani, neposlušni i da imaju jače emocionalne reakcije na izazove, nego što bi mogli imati pre pandemije.
Neki kažu da stariji učenici pokazuju društveno ponašanje koje se obično vidi u mlađim godinama.
– O posledicama pandemije ćemo još dugo razgovarati. Mislim da ćemo čuti mlade kako razmišljaju o posledica. Dečja komisija Viktorije je govorila o smrti dece zbog nedostatka nadzora. Takođe znam da postoje hiljade mališana koji se nikada nisu vratila u školu nakon zatvaranja. Gde su oni? To je potencijalno izgubljena generacija – ističe komesarka za decu En Holonds.
Škole se još nisu vratile u normalu. I dalje je veliki broj izostanaka među učenicima i nastavnicima zbog kovida i drugih respiratornih bolesti, kao što je grip.
Obrazovne ustanove imaju ciljeve pohađanja, ali samo 12% njih je na putu da ih ispuni. Ova godina će biti treća po redu “poremećenog učenja”.
Socijalna podela u Sidneju
Tempo oporavka bio je sporiji u oblastima Sidneja koje su se suočile s najtežim merama izolacije, koje su bile i najsiromašnije, najteže pogođene bolešću.
U februaru je nezaposlenost u većem delu grada pala ispod 3%, ali na jugozapadu, koji obuhvata Ferfild i Liverpul, iznosila je 9,3%. Iako se taj jaz smanjio, gradonačelnik Kenterberi-Bankstauna Kal Asfor kaže da se mnoga lokalna preduzeća i dalje bore, posebno zbog rasta troškova energije i goriva.
Analitičari kaču da ogorčenost javnosti zbog zatvaranja nije bila glavni faktor u većini rezultata na nedavno održanim saveznim izborima, iako je laburistkinja Kristina Keneli, predstavnica za region Faulera u oblasti Liverpula, rekla da ju je “gnev zbog zatvaranja koštao mesta”.
Ali, bilo kakav preostali gnev će verovatno biti usmeren na državnu vladu, pred kojom su izbori sledećeg marta.
Gradonačelnik Asfor kaže da su pravila probudile razlike između istoka i zapada. On predviđa da će vlada biti “kažnjena na glasačkim biralištima”, uprkos ciljanoj potrošnji i ulaganjima za zapadni Sidnej.
Četvrtina plaćenih kazni
– Mislite li da će ljudi koji su oboreni na zemlju i vezani lisicama, jer nisu nosili maske, to zaboraviti? Šta je sa ožalošćenima koji su čekali u kolima na groblju Rukvud, a koje je policija hapsila? Verujem da je zajednica jasno iznela svoj stav o tome, ali neće na brzinu zaboraviti šta se dogodilo – upozorio je Asfor.
Ne samo da su se granice zatvorile, već su se predgrađa i komšije okrenuli jedni protiv drugih. Mnogi stanovnici severa i istoka imali su malo razumevanja za pritužbe onih sa zapada i jugozapada na njihova oštrija ograničenja.
A u samoj Australiji je bilo malo saosećanja prema nevolji stanovnika “zarobljenih” u inostranstvu.
Za jednu grupu, ograničenja COVID-19 ostaju aktuelno, uznemirujuće pitanje. Od 61.500 kazni koje se odnose na kršenje javnog zdravstvenog reda (uključujući 1.600 izrečenih deci), Pravni centar Redfern procenjuje da oko tri četvrtine nije plaćeno.
Mnogi koji su ih primili, verovali su da su nevažeće.
– Zato što su se nalozi toliko menjali, ponekad dva puta dnevno, bilo je teško onima koji su sprovodili zakon i izricali novčane kazne – kaže advokat Sem Li.
Najteže su bile pogođene neke od ruralnih oblasti. Volget, grad sa velikom populacijom Aboridžina, imao je najveći broj prekršaja po glavi stanovnika. U Sidneju je to predgrađe Mount Druit.
Život ide dalje
Kazne postaju skuplje kada se ne plate. Sada mnogi prelaze na fazu naloga za izvršenje, što može dovesti do suspenzije vozačkih dozvola, otkazivanja registracije automobila ili gubitkom.
Na kraju, pandemija je primorala veliki broj ljudi da se prilagode i nastave dalje.
Podgoecki i njegova žena svakog jutra idu u kafić Belle. Oni više nisu poznati, niti je lokal u kojem je izbila zaraza.
– I dalje sam ponosan što sam deo ove zemlje i posle svega – kaže on.
