Prema podacima Narodne banke Srbije, građani Srbije su u minusu 10,1 milijardu dinara ili oko 121,5 miliona evra. čak 95 odsto građana, koji preko tekućih računa primaju platu, potroši je unapred, pre nego što zarada „legne“ na račun.
Sanja ćosović, PR menadžer „Meridijan banke“ za „Vesti“ objašnjava da je prosečan minus klijenata te banke od 20.000 do 30.000 dinara.
– Minus dozvoljavamo na osnovu proseka plata, koje je klijent primio u poslednja tri meseca. čim klijent otvori tekući račun u našoj banci, automatski mu odobravamo dozvoljeni minus, ali to pravo može da koristi posle tri meseca. Kamata na dozvoljeni minus iznosi 0,1 odsto dnevno – kaže ćosović.
Prema rečima Jasne Uzelac, PR menadžera HVB banke, više od 95 odsto njihovih klijenata ulazi u dozvoljeni minus.
– Oko 120.000 građana prima platu u našoj banci. Za one koji su tek otvorili račun dozvoljeni minus iznosi koliko i njihova plata. Ukoliko je klijent uredan platiša i vraća dugove, taj iznos se posle šest meseci može povećati – kaže Uzelac.
Dobri stari „poček“
Ekonomista Vladana Hamović ističe da građani masovno ulaze u „dozvoljeni minus“, od kada je ukinut „ček na poček“.
– Iako „ček na poček“ realno nije imao pokriće, jer smo šest meseci unapred trošili, to je za građane Srbije bio spas. Sada je situacija drugačija, tako da ljudi troše platu pre nego što legne na račun, i to u najvećem broju slučajave za hranu, dakle za puko preživljavanje – ističe dr Hamović.
Prema njenim rečima, samo oni građani čija je plata mnogo viša od prosečnih dvestotinak evra, mogu da „dozvoljenim minusom“ kupe frižider, ili šporet.
Ta banka obračunava godišnju kamatu na dozvoljeni minus u iznosu od 27 odsto. Važno je istaći da se kamata obračunava samo na sumu za koju je klijent ušao u minus – ističe Uzelac.
Naša sagovornica kaže, da u proseku, građani koji imaju platu od 25.000 najčešće ulaze u dozvoljeni minus od 5.000 do 6.000 dinara.
Ekonomista Milan Kovačević smatra da je „dozvoljeni minus“ izuzetno dobra prilika za zaradu banaka.
– Kamate na dozvoljeni minus su izuzetno visoke na naš standard. Retko koja banka uzima kamatu koja je niža od 25 odsto na godišnjem nivou. S druge strane, građani da bi privremeno popunili porodični deficit olako posežu za „minusom“ – tvrdi Kovačević.
Prema njegovoj oceni, u „minus“ retko idu radnici, koji su na „minimalcu“, a najčešće ga koriste građani čija su prosečna primanja oko 20.000 dinara.
On tvrdi da banke, koriste situaciju, pa klijente pravovremeno ne obaveštavaju ni u slučaju kad prekorače „dozvoljeni minus“, tako da građani ulaze „u crveno“.
Ipak, naš sagovrnik smatra da sve dok u Srbiji ne dođe do razvoja finansijskog tržišta, građani će nastaviti na preživljavaju na „dozvoljenom minusu“.
