Živeo je samo 26 godina, ali je stvorio impozantan broj umetničkih dela koja i danas, posle više od pola veka zadivljuju poklonike likovnog stvaralaštva. Igor Aleksejević Vasiljev, dete je ruskih emigranata s početka dvadesetog veka. Imao je impresivan životni i umetnički karakter, jarko izražen u njegovim delima, bez čijeg je je prepoznavanja gotovo nemoguće posmatrati njegovo stvaralaštvo.
Prvi deo izložbe – postavka u prostoru Galerije 212, gde su predstavljene 32 slike, iz perioda od 1952. do 1954. godine, njegovih najkarakterističnijih faza.
„Imamo njegove karakteristične, psihološke portrete, zatim je tu nekoliko fantastičnih vizija, gde su demoni, delirijum, nekoliko radova sa religioznom tematikom i njegov najznačajniji ciklus, takozvanu Plavu fazu, sa nekim njegovim vizionarskim prikazima, po kojima se on smatra začetnikom fantastike koja će kasnije kod nas doći“, kaže za RTS istoričarka umetnosti Jelena Gajić.
Potičući iz umetničke porodice, oca slikara i arhitekte i majke slikarke, bio je u prilici da kao dečak posmatra oca koji je jedno vreme bojenjem dorađivao crnobele fotografije kako bi zaradio za život. Tako je zapravo nastao njegov stvaralački ciklus „pred fotografom“, koji predstavlja ismevanje primitivizma i malograđanštine i u tadašnjem društvu.
Drugim delom izložbe priređen u Galeriji Doma vojske pod nazivom „Životna priča Igora Vasiljeva u organizaciji fondacioje „Plavo“, javnosti je predstavljeno 120 crteža koji do sada nisu viđeni, evocirajući sećanje na obdarenog umetnika koji je čudnom izrazitom individualnošću obeležio svoju epohu.
„Ono što otkrivamo ovde, počev od njegovih najranijih radova iz 1949. godine, jeste jedna hipersenzibilna ličnost, koja je otvorila neke čudne prostore, koje u zvaničnoj umetnosti niste mogli da nađete“, kaže istoričar umetnosti i autor izložbe Nikola Kusovac.
Iako duboko uvažavani slikar, Igor Vasiljev, neobuzdanim iracionalizmom, prepoznat je kao opasan protivnik dogmama apstraktne umetnosti, modernizma, koji je na srpskom umetničkom podneblju zamenio socrealizam kao zvanična državna umetnost.
Pripadao je podzemnim, ali idejno časnim i duhovno nadmoćnim stvaraocima tadašnjeg Beograda u kojem je živeo.
„Ne bi bilo Mediale, ne bi bilo Šejke, ni Siniše, ni Olje, da je nije najavio na maestralan način ova čudna, ovakakva supersenzibilna ličnost kakva je bio Igor Vasiljev“, kaže Kusovac.
Igor Vasiljev završio je svoj život 1954 godine, misterioznom smrću, pod nerazjašnjenim do danas okolnostima.Kćerka Marija Vasiljev, pored ostalog je zapisala je da je u njegovim slikama radost življenja jednaka ekspanziji duha, i da nema kompromisa, konstatujući i da je svojim stvaralaštvom njen otac izjednačio život i smrt.
Iako je prerano nepustio ovaj svet, ni danas, posle više od pola veka, živi neizbrisivi umetnički trag Igora Vasiljeva, kome je kulturni prostor Beograda u čast 90 godina od rođenja dodelio dostojno mesto.
