Nova školska godina i stari običaji u dopunskoj školi na srpskom jeziku
Septembar u Parizu ne donosi samo kiše, već i dečije vesele glasove, pesme i recitacije iz učionica Parohijske dopunske škole. Uz blagoslov vladike pariskog i zapadnoevropskog Justina kao i sveštenstva, počela je još jedna školska godina, a srpska deca iz Pariza i pariskog regiona ponovo su okupila svoje olovke i knjige.
Ove godine, uzbuđenje je bilo najveće kod malih prvaka, koji su prvi put stupili u biblioteku-učionicu, spremni da zarone u svet učenja. Uz podršku udruženja Spoj i Biljane Filipović, deca su na samom početku školske godine imala priliku da uživaju u najlepšim knjigama sveže pristiglim iz Srbije. Tu su se našle knjige kao što su Moja Srbija, Mihajlo Pupin, Desanka Maksimović, Nikola Tesla i Crni mačak, kao i zabavne gramatike koje će učenje srpskog jezika učiniti još interesantnijim. „Možda će neko od nas jednog dana raditi u izdavačkoj kući i zavoleti miris sveže odštampanih knjiga!” ističe mali Luka. Ova saradnja sa udruženjem Spoj, nastaviće se i ubuduće, obogaćujući našu biblioteku i šireći ljubav prema srpskoj književnosti među najmlađima.
Foto: arhiva Lj. Burgić
Naravno, nastava srpskog jezika, koja se u ovoj školi već decenijama sprovodi, predstavlja mnogo više od običnog učenja jezika. Ovde se čuva i prenosi tradicija, gradi most između novih generacija i korena. U ovim učionicama se pored jezika, deca upoznaju i sa srpskom kulturom, običajima i verom, učeći kako da sačuvaju svoj identitet u dinamičnom, okruženju jednog od najvećih svetskih gradova.
Iako su digitalni uređaji danas deo svakodnevice, škola se trudi da učenici ne zaborave kako je obrazovanje izgledalo u nekim prošlim vremenima. Prvi jesenji izlet odveo je decu u Ministarstvo prosvete Francuske u prestižnom sedmom arondismanu, gde su imali priliku da kroz priču upoznaju susret „stare i nove škole”. Zamislite samo, nekada su učenici učili na drvenim tablicama, a danas koriste moderne tablete! Kako je vreme promenilo sve osim jednog – ljubavi prema knjizi i znanju.
Za đake, ovo je bilo posebno važno jer su mogli da razmišljaju o tome kako su njihovi preci pre više od sto godina u školama učili na sasvim drugačiji način. Dok su jedni pokušavali da zamisle kako bi to izgledalo nositi te drvene tablice u torbama, drugi su odmah zapitali: „A gde bi ovde stali naši tableti?”.
**Lora, Viktorija i Dijana skaču oko starih naprava: „Ovo je škola ili muzej?!”**
Lora, Viktorija, Dijana, Dimitrie i Luka nisu mogli da veruju šta su ugledale kada su ušle u staru učionicu. Ispred njih stoje drvene table, sa urezbarenim slovima, kao iz nekog drevnog doba. „Čekaj, čekaj… ovo je škola ili muzej?!”, dobacuje Viktorija, dok Dijana već zamišlja kako sedi za drvenom klupom koja škripi kao da će se raspasti.
Lora skače okolo, pogledom tražeći nešto što liči na moderni svet: „Gde su mi ovde Wi-Fi i punjač?!” Dok Viktorija s ozbiljnim licem dobacuje: „Možda ovde moraš da se uključiš ručno… kao što se radilo pre 100 godina!”. Sve tri u glas počinju da se smeju, zamišljajući kako bi se snalazile sa ovim „tehnologijama iz ne tako davnog doba”.
Foto: arhiva Lj. Burgić
No, pored šale, ostaje ozbiljna poruka: čuvanje srpskog jezika i tradicije je neprocenjivo blago, a svaki čas u ovoj školi je korak bliže ka očuvanju identiteta srpske zajednice u Francuskoj. Posebna radost je što sve to delimo sa našima najbližima, mamama, tatama, bakama, dekama i sekama.
Pozivamo decu iz Pariza i pariskog regiona da nam se pridruže u ovoj jedinstvenoj pustolovini! Učimo zajedno srpski jezik, kulturu i veronauku– sve ono što će nas osnažiti i podsetiti odakle potičemo. Dobrodošli svi u školu gde tradicija i savremenost idu ruku pod ruku, a naši đaci postaju pravi ambasadori srpskog jezika i kulture!, istakla je učiteljica Ljubica Burgić.
Za portal Rasejanje.info Ljubica Burgić
