Autor izložbe je diplomirani inženjer arhitekture Nataša Cvejić, a osim njenih radova postavku čine i eksponati ostalih članica Beo-etno vizije: Verice Avlijaš, Sonje Jovićević Jov, Olivere Jasika, Snežane Jovanović, Vesne Stojanović, Vesne Komazec, Snežane Šuica i Lidije Grijak, javlja za Program za dijasporu RTS-a Diana Kondić Đurić.
„Osnovna ideja izložbe je da ona afirmiše srpsko pismo, odnosno da prikaže slova srpske ćirilice u svoj njihovoj lepoti. Mislim da je najbolji način da se to prikaže kroz inicijale iz rukopisnih knjiga, kao i slova sa dna ornamenata“, rekla je Nataša Cvejić, autor ove postavke.
Dvadeset šest eksponata koji su između ostalog inspirisani lepotom srpske ćirilice, odnosno, Mirosljavljevog jevanđelja kao najznačajnijeg ćiriličnog spomenika kulture, prikazani su u pravom svetlu odajući lepotu srpskog pisma kao i umeće članica Udruženja Beo-etno vizija. Bilo je interesantno videti i kombinaciju tradicionalnog i savremenog, o čemu govore i dve instalacije nastale kombinacijom vezenih minijatura sa lopticama od pustovane vune.
Za izradu jednog slova potrebno je desetak dana rada i uz maštovitost i kreaciju samog autora nastaje ono što smo imali prilike da vidimo. Neke od članica udruženja su od svojih baki i majki naučile da vezu, pletu, heklaju, dok je drugi deo taj zanat naučio kasnije pohađajući neki od kurseva. Vremenom su shvatile da je to ono čemu žele da se posvete jer u struci nisu mogle da se zaposle. A završile su razne fakultete, između ostalog ekonomiski, pravni, arhitekturu, astronomiju, engleski jezik…
„Ćirilica je duša srpskog naroda, njegova autentična duhovna baština. Ćirilična slova i ornamentika su svetinja, u rukopisnim knjigama i manastirskim freskama, čest su motiv na rukotvorinama koje predstavljaju prave dragulje tradicije Udruženja Beo-etno vizija„, rekla je Suzana Sudar, promoter izložbe.
Nešto više o samom udruženju rekla je njegova predsednica Verica Avlijaš:
„Beo-etno vizija predstavlja udruženje žena koje je osnovano 2012. godine na inicjativu Etno mreže. Njegovi ciljevi su čuvanje tradicije, starih i umetničkih zanata, unapređenje proizvodnje i primena u savremenom dizajnu. Koristeći naše ruke, borimo se za bolju vidljivost u društvu i za više pokreta koji bi okupili mlade naraštaje da kao težnju za izražavanjem potraže u svojim korenima“.
S obzirom da je izložbu bilo moguće videti samo na otvaranju 28. januara, ranije je postignut dogovor da se ona prikaže i u galeriji Srpskog kulturnog centra u Budimpešti kada će je osim naših sunarodnika moći pogledati i najšira publika koja svakodnevno posećuje Srpski kulturni centar. Biće to povodom Dana slovenske pismenosti, a u planu je i radionica za učenike Srpske škole u Budimpešti. Osim toga, postoji interesovanje da izložba proputuje Mađarskom uz mogućnost organizovanja i radionica.
Realizaciju ove izložbe pomoglo je Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije-Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.
