Tužilaštvo za ratne zločine Srbije moglo bi do kraja godine da se uključi u procesuiranje zločina u Ruandi i ti procesi bi se odvijali u Specijalnom sudu u Beogradu.
Spremnost srpskog Tužilaštva da proširi „kapacitete“ iskazana je krajem januara prilikom zvanične posete specijalnog tužioca Vladimira Vukčevića Tanzaniji. Vukčević je tada u razgovoru sa predsednikom Međunarodnog suda za Ruandu Denisom Bajronom i glavnim tužiocem tog suda Hasanom Bubakarom DŽelouom, izrazio spremnost da se tužioci iz Srbije angažuju u ovim procesima.
– Haški tribunal i Tribunal za Ruandu su pred gašenjem, pa se pravi izlazna strategija šta sa oko 100.000 predmeta koji još nisu procesuirani. Načelno je dogovoreno da te slučajeve preuzmu nacionalni sudovi, a Srbija ima i iskustva i znanja da bi radila taj posao – kaže za „Vesti“ Bruno Vekarić.
Prema njegovim rečima, sastanak u Tanzaniji bio je samo prvi korak kako bi Srbija zaista i dobila ove predmete, a da je konačna odluka na Ujedinjenim nacijama.
– Za nekoliko dana ćemo posredstvom Ministarstva pravde Srbije poslati pismo kancelariji UN, u kome izražavamo želju da procesuiramo zločine u Ruandi i da smo sposobni za tako nešto – kaže Vekarić i dodaje da bi Srbija na ovaj način ostvarila i značajnu materijalnu dobit.
– Naše pravosuđe to ne bi radilo za „lepe oči“, već bi nam bilo plaćeno, ali u ovom trenutku ne mogu da vam kažem ni koliko bismo novca dobili, kao ni koliko bi se predmeta od 100.000, prepustilo našoj zemlji, ali to sigurno ne bi bio neki veliki broj – objašnjava Vekarić.
Međunarodni krivični tribunal za Ruandu osnovan je 1994. s ciljem da pronađe odgovorne za pokolj 800.000 pripadnika plemena Tutsi. Krajem iste godine Haški sud je osnovao specijalni Međunarodni krivični tribunal za Ruandu u Aruši.
Sledi usklađivanje zakona
Vekarić je naveo da će za procesuiranje zločina počinjenih u Ruandi, biti potrebna neka usklađivanja zakonskih okvira, kao što je kazna doživotnog zatvora, a ne samo 20 godina zatvora, koliko se može dobiti prema srpskom zakonodavstvu.
