Printscreen/Youtube
Džinovske ptice sa oštrim zubima nadletale su nekada davno današnju Australiju i obitavale na zemlji na kojoj živimo.
Naučnici su potvrdili da fosilni ostaci kostiju pronađeni u Viktoriji, kod rta Kejp Otvej, pripadaju pterosaurusima koji su živeli pre 107 miliona godina na ovoj lokaciji udaljenoj oko 220 kilometara jugozapadno od Melburna.
Pterosaurusi su bili leteći gmizavci, koji su živeli zajedno sa “rođacima“ dinosaurusima tokom ere mezozoika, koja je počela pre 252 miliona godina. Oni su bili prvi i najveći kičmenjaci koji su leteli nebom iznad Australije 65 miliona godina pre današnjih ptica.
Zbog membranskih krila ta stvorenja su više ličila na slepe miševe nego na ptice.
Fosilni ostaci pterosaurusa su veoma retki, posebno u Australiji. Zbog toga su paleontolozi bili ushićeni kada su 1980-ih pronašli dva sićušna fosila pronađena u morskoj litici u blizini rta Otvej. Kosti je otkrio tim koji su predvodili iskusni naučnici Tom Rič i Pet Vikers-Rič, koji su malom zalivu dali ime „Uvala dinosaurusa“.
– Morali smo da probijemo put do litice i iskopali smo tunele, a ova dva fosila potiču iz jednog od tih tunela – rekao je dr Rič, kustos paleontologije kičmenjaka u Muzeju Viktorije.
On je objavio da je potvrđeno da je reč o delovima karlične kost i kosti levog krila, koje su toliko male da obe staju u dlan. Decenijama su ove kosti ležale u kolekciji Muzeja Viktorije sve dok studentkinja paleontologije Adel Pentland sa Univerziteta Kurtin nije odlučila da ih formalno opiše i analizira kao deo svog doktorata.
Ona je uporedila fosile datirane na 107 miliona godina sa kostima drugih poznatih pterosaurusa. Zaključila je da je karlična kost pripadala odraslom pterosaurusu, sa rasponom krila od najmanje dva metra.
Kost krila je pak bila je veoma mala u poređenju s kostima odraslih pterosaurusa, pa je Adel zaključila da je pripadala maloj jedinki, sa rasponom krila od jedan metar. Ovi fosili su retki u podneblju Australije, jer lokacija gde su pronađeni znači da su te životinje iskusile doba dugih, mračnih polarnih zima.
– Kada su ove životinje bile žive, Viktorija je bila mnogo južnije nego danas i bila je unutar polarnog kruga. Uprkos tome, postojale su šume umerenog pojasa u kojima su pored pterosaurusa živeli dinosaurusi biljojedi i dinosaurusi teropodi, koji su se hranili mesom – rekla je Pentland.
Rekorder iz Kvinslenda
Pterosaurus sa rasponom krila od dva metra nije najveći pronađen na svetu. Rekorder je Kuetzalkoatlus Nortropi, otkriven u Teksasu, u Severnoj Americi, sa rasponom krila između 10 i 11 metara.
Najveći pterosaurus pronađen u Australiji do sada je Tapungaka šavi, sa rasponom krila od oko sedam metara, kojeg su 2021. opisali istraživači sa Univerziteta u Kvinslendu.
