Borovo je, odmah nakon Trpinje, opština s najvećim brojem pripadnika srpske zajednice u Republici Hrvatskoj. Ovih dana na ulazu i izlazu iz opštine osvanule su turističke table na kojima se pored hrvatskog, nemačkog i engleskog jezika našao i srpski jezik i ćirilica što je izazvalo veliku pažnju kod meštana. Ovde se trenutno radi i na brojnim drugim stvarima, a o svemu onome što je aktuelno porazgovarali smo sa načelnikom Zoranom Baćanovićem kojem je ovo je drugi mandat na toj funkciji.
Šta je ono što je najaktuelnije u opštini Borovo?
– U Novu godinu smo ušli sa pozitivnim duhom, stabilnom finansijskom situacijom i prenesenim sredstvima što nam je dalo za pravo da odmah krenemo u realizaciju budžetskih stavki koje je donelo naše opštinsko Veće. Prvi januar u opštini Borovo je bio radni dan i asfaltirano je nekih 400 metara ceste na našem Crnom putu. To je jedan od infrastrukturnih projekata na kojem smo radili u poslednje vreme, a reč je o 2,4 kilometra puta koji smo finansirali kroz program održivog razvoja lokalne zajednice Ministarstva regionalnog razvoja uz naše sufinansiranje. Upravo apliciramo i za druge projekte, a radimo i na izgradnji pešačkih staza, modernizaciji javne rasvete na način da stavljamo LED rasvetu, a spajamo i lokalne ceste koje do sada nisu spojene.
Koliko ima još tih neasfaltiranih delova opštine?
– U urbanom delu Borova nema mnogo pozicija koje bi trebalo asfaltirati. To su možda tri ili četiri pozicije nakon kojih ćemo moći da kažemo da je asfalt došao bukvalno do svake kuće. Na tome upravo radimo jer želimo omogućiti svim meštanima jednake prilike i uslove za život.
Kada govorimo o infrastrukturi, kanalizacija je jedan od većih projekata, ne samo Borova, već i čitavog ovog kraja. Dokle se sa tim stiglo i zašto čitav projekat toliko traje?
– Izgradnja kanalizacione mreže je zasigurno najveći projekat na području naše opštine, a kada smo mi u pitanju ta mreža je dovršena, ispitana i spremna je za puštanje u rad. Podsetiću da se radi o 38 kilometara kanalizacije i još četiri kilometra cevovoda koji vodi do sabirnika odnosno kolektora koji se nalazi u samom gradu Vukovaru. Problem je što taj kolektor još uvek nije dovršen i zbog toga ne možemo dobiti upotrebnu dozvolu i vršiti priključke. Prema poslednjim informacijama iz vukovarskog Vodovoda, koji je i nosilac projekta, problem sa prethodnim izvođačem radova treba da bude rešen, a raspisaće se novi tender za završetak tog posla. Sve će to trajati najmanje do kraja ove godine kada i očekujemo da ćemo otvoriti mogućnost svim našim meštanima da se priključe na kanalizaciju. Taj priključak ne bi smeo da košta više od dve hiljade kuna po domaćinstvu, uz napomenu da smo mi doneli jednu subvencionu i motivacionu meru pa će svako domaćinstvo dobiti 500 kuna za taj priključak.
Siromašnim opštinama u Hrvatskoj povećani su budžeti u prethodnih nekoliko godina. Kakva je situacija u Borovu?
– Novi sistem finansiranja doneo je siromašnim opštinama, u koje se nažalost i mi ubrajamo, jednu dobru stvar. Reč je o Fondu za fiskalno poravnanje iz kojeg se novčana sredstva uzimaju od bogatijih i raspodeljuju siromašnijima zbog ravnomernijeg razvoja države. Ranije nam je budžet bio pozicioniran do maksimalnih sedam miliona kuna. Novim sistemom finansiranja prvo je došao do 14 miliona, da bi sledeće godine bio 19, a ove godine je projektovan na 21 milion kuna. Sa ovakvim načinom finansiranja, za koji sam ubeđen da neće potrajati doveka, imamo priliku da uredimo naše mesto da bi ono u narednim godinama bilo lepo i moderno. Realizacija projektovanog budžeta je kod nas uvek išla na 90 odsto što znači da smo bili blizu ostvarenja. Ovde treba napomenuti da je značajan deo tih sredstava odlazio na ugovorene projekte, kao što su izgradnja reciklažnog dvorišta i projekat „Zaželi“ koji su oba bila po 2,5 miliona kuna i umnogome su doprineli da budžet dođe do tih iznosa.
Kako ćete utrošiti ostatak planiranih sredstava ove godine?
– Spominjao sam javnu rasvetu koju moramo modernizovati, a tu su i lokalni putevi koji su neadekvatno sanirani nakon kopanja kanalizacije. Nastavljamo i dalje sa obnovom hrama Svetog arhiđakona Stefana, a tu je i višenamenska sala čija izgradnja je započela. Finansijska konstrukcija ove sale iznosi 3,2 miliona kuna, a pored sredstava koje smo dobili od SNV-a u iznosu 400 hiljada i Ministarstva graditeljstva 225 hiljada kuna, ostatak smo mi obezbedili. Ove godine radićemo i na izgradnji parkinga kod poljoprivredne zadruge „Brestove međe“ i našeg Dobrovoljnog vatrogasnog društva. Trenutno je u fazi i izrada projektne dokumentacije za izgradnju pomoćne zgrade kod DVD-a koja će služiti kao skladište ili garažni prostor. Početkom ove godine kupili smo jedan multifunkcionalni uređaj ili kombinirku koja će zadovoljiti puno komunalnih potreba u opštini kao što je košnja, obrezivanje granja, čišćenje ulica i snega, kopanje i brojne druge stvari. Vrednost ovog uređaja milion i 170 hiljada kuna i to je nešto što nam je bilo jako potrebno. U toku je takođe i izrada projektne dokumentacije za gradnju doma za stare i nemoćne koji će se nalaziti u samom centru Borova koji će imati smeštajni kapacitet od pedesetak mesta. To nam je nažalost još jedna od realnih potreba.
Dolazeći u Borovo videli smo i nove turističke table postavljene ovih dana. O čemu se radi?
– Uređujući svoje mesto zaključili smo da je potrebno uraditi malo više na promociji nekih naših destinacija i objekata koje imamo. Odlučili smo napraviti elaborat u okviru kojeg smo uključili i natpise dobrodošlice i natpise sa željom za srećan put onima koji napuštaju Borovo. Ti znakovi su sada postavljeni, a oni su višejezični i to je svakako nešto što je privuklo dosta pažnje medija i naših meštana. Sve je u potpunosti u skladu sa svim zakonskim propisima, a to ima posebnu težinu jer natpisne table koje treba da postave Hrvatske ceste do danas nisu postavljenje što je na području naše, ali i nekih drugih opština, već odavno trebalo da bude napravljeno.
Često se govori o kontinentalnom i seoskom turizmu. Šta je ono što bi Borovo trebalo da napravi da bude prepoznato i na tom planu?
– U našoj strategiji razvoja jedan od smerova je da podignemo naše turističke potencijale na viši nivo. Kroz Borovo prolazi međunarodna biciklistička ruta, a godišnje ovuda prođe između 100 i 200 stranih biciklista. Na nama je da stvorimo uslove da bi Borovo stavili na kontinentalnu turističku kartu, a da te ljude na neki način zaustavimo ovde, da im pokažemo deo naše kulture, tradicije i običaja. Pored toga, mi možemo da ponudimo i lovni i ribolovni turizam budući da se nalazimo na Dunavu, a imamo više od tri hiljade hektara lovnog područja. Takođe smo kupili i jedan objekat koji u skorije vreme planiramo pretvoriti u etno kuću. To su naši potencijali koji otvaraju mogućnost i našim građanima da razmišljaju u tom pravcu i doprinesu turističkoj ponudi.
Opšta je činjenica da je u skoro svim sredinama loša demografska situacija. Može li jedna jedinica lokalne samouprave tu nešto da promeni ili je to nešto što je neminovno?
– Danas imamo otvoreno tržište rada na prostoru EU među kojima su i najrazvijenije zemlje. Zbog toga ne vidim način kako zaustaviti nekoga ko želi da radi za dvostruko ili trostruko veći novac. Uvek se novac zarađivao na „zapadu“ i nije ni realno očekivati da će naše plate dostići ikada taj nivo. Na svakom je da razmisli da li su mu naši životni okviri dovoljni ili nisu. Od toga treba poći kada se razmišlja o stvaranju uslova dostojnog života kod nas. Mi smo nemoćni da napravimo bilo šta sami jer smo se uklopili u sivilo koje vlada oko nas. Pokušavamo kroz neke mere, kao što je podizanje iznosa novčane naknade za novorođenče ili finansiranjem nabavke udžbenika, ekskurzija ili prevoza za srednjoškolce. Sve to olakšava ljudima školovanje, ali je to u smislu demografske obnove nedovoljno. Dok god se ne stvore uslovi da ljudi mogu da rade i žive od tog rada mi ćemo se suočavati sa tim da ljudi stalno razmišljaju o odlasku i da su uvek na ivici toga da odu. Na tome moramo raditi, ali nam treba pomoć i županije i države ukoliko se želimo ozbiljno uhvatiti u koštac sa ovim problemom.
Spominjete radna mesta. Ima li prostora za to u Borovu?
– Problem sa dolaskom bilo kakvih investitora je danas nedostatak radne snage. To zaključujemo iz naših zadnjih poziva za zaposlenjima u našoj komunalnoj firmi, ali to ne sme da bude obeshrabrujući momenat za pokušaj dovođenja investitora, bilo da su oni domaći, strani ili, posredstvom Zajedničkog veća opština, iz Republike Srbije. Imamo preduzetničku zonu koja je spremna da prihvati investitora koji će otvoriti radna mesta.
Pre nekoliko godina najavaljivan je dolazak italijanskih investitora. Šta se sa tim dogodilo?
– Pokušaj sa italijanskim investitorom je bio dobar i kvalitetan. Oni su bili spremni da grade postrojenje za proizvodnju električne energije koji bi ukupno zaposlio između pedeset i osamdeset osoba. Momenat na kojem smo zapeli bila je nemogućnost dobijana kvote za proizvodnju električne energije u domaćoj agenciji HROTE. Tu smo stali bez obzira na to što smo imali bankarsku garanciju i jako sam nesrećan što to nije zaživelo. Uradili smo sve što je bilo u našoj moći da investitora stavimo na listu za dobijanje kvote proizvodnje, ali na tom polju vlada toliko veliki interes da jednostavno nismo u tome uspeli.
Borovo se geografski, istorijski i na razne druge načine naslanja na Grad Vukovar. Kakva je saradnja Opštine sa vlastima u Vukovaru i koliko sve ono što se dešava u ovom gradu utiče na stanovnike Borova?
– Dobar deo današnjeg Vukovara izgrađen je na katastarskoj površini nekadašnje Opštine Borovo. To je potez od aerodroma, zgrada u Borovu naselju i mesta gde se nalazi fabrika „Borovo“. Opština i grad dele jednaku sudbinu, naslonjeni su jedno na drugo i nalazimo se uz Dunav. Vidim priliku i mogućnost da saradnja bude puno bolja od onoga što je to danas. Primera radi, pokušavao sam sugerisati gradonačelniku da zajednički uredimo Ulicu Jana Bate. To je ulica koja nas spaja i kroz koju su nekada prolazile dnevno hiljade radnika. Nalazi se na najboljem mogućem mestu uz reku Dunav, a danas se nalazi u katastrofalnom stanju. Nažalost nismo naišli na susretljivost Grada po tom pitanju i to ostaje kao mogućnost za buduću saradnju. Inače, sve što se desi u Vukovaru reflektuje se i na opštinu Borovo. Naši srednjoškolci tamo idu u školu, tamo izlaze, a brojni naši stanovnici tamo rade. Tako je oduvek bilo i tako treba da bude. Verujem da će buduće vreme biti teško i izazovno za pripadnike srpske zajednice budući da okruženje nije najbolje. Neophodni su nam normalni stavovi i razmišljanja, da život ide dalje, da su ljudi ti koji čine jedno mesto i da naše različitosti treba da nas oplemenjuju. Dok takvi stavovi ne preovladaju bojim se da neće biti puno sreće za sve ljude koji u Vukovaru žive, kako pripadnika manjinskog, tako i pripadnika većinskog naroda.
The post Zoran Baćanović:„Imamo priliku da napravimo lepo i moderno Borovo“ appeared first on srbi hr.
