U selu Reka koje je udaljeno dva i po kilometra od državnog puta Kladovo-Negotin kod Brze Palanke u prisustvu meštana osveštano je takozvano Krstino i Canetovo zvono.
Namesnik ključki Dejan Pajić i paroh Vukašin Simonović osveštali su zvonik koji je, uz pomoć dijaspore, podigao Krsta Petrišorević, predsednik Jedinstva, našeg najstarijeg kluba u Donjoj Austriji.
– Postoji nekoliko sela u ovom delu naše zemlje koja nemaju bogomolju, a sada su meštani Reke dobili mesto na kojem se mogu okupljati i Bogu moliti, te ga pokazivati svojim pokolenjima kao primer nečeg što su uradili – istakao je otac Pajić.
Selo Reka ima oko 50 domaćinstava sa 200 stanovnika od kojih mnogi rade van matice. Izgradnju zvonika pomogli su naši građani iz dijaspore, pa i mnogi koji nemaju veze sa ovim selom jer su prepoznali potrebu da Reka dobije crkveno obeležje izgrađeno na inicijativu Petrišorevića.
– U mestu Reka živi veliki broj starijih, među kojima mnogo onih koji su penziju zaradili u zapadnoj Evropi – objasnio je Krsta Petrišorević.
Selo je lepo, sa divnim kućama. Ima struju, telefon, vodovod i sve ostalo što je potrebno jednom modernom selu. Poznato je i po zapuštenom rudniku Aleksa gde su do Prvog svetskog rata Francuzi eksploatisali kameni ugalj. Takođe, na njegovoj teritoriji je poznati izvor Banjica, gde leti teče ledena, a zimi topla voda.
– Naše selo je poznato i po dobroj pijaćoj vodi jer se iz našeg izvora napaja još pet sela. U poslednjih 15 godina Reka je poznata i po velelepnom vodopadu Bledarija – ponosno priča Petrišorević o svom rodnom kraju.
Krsta dodaje da selo nema crkvu, mada ima dosta vernika.
– Kada neko umre, opelo mu se čita na putu. Ja nisam veliki vernik, ali imao sam ideju da napravim nešto gde bi se zastalo tokom sahrane. Na samom izlasku iz sela i pored puta prema groblju postoji neiskorišćen plac Mesne zajednice. Pre četiri godine sam najpre napravio krst ispred groblja sa željom da kasnije postavim ploču s krstom na mestu gde se zastaje s pokojnikom na putu do groblja. U toj nameri mi se pridružio Aleksandar – Cane Lukijanović, pa smo realizovali veći projekat. Od ploče s „krstićem“ podigli smo veliki zvonik – kaže Petrišorević.
Dobrotvor je ukazao da su njih dvojica nameravali sami da pokriju troškove, ali su mu se preko Fejsbuka javili mnogi ljudi iz dijaspore koji su želeli da učestvuju u tom projektu.
Podržali i katolici
Podršku ovom projektu, kako prenosi Petrišorević, dali su i mnogi Austrijanci, predstavnici partija, ali i Rimokatoličke crkve.
– Ne znam zbog čega, ali ljudi su hteli da pomognu i zahvaljujući njima smo realizovali mnogo veći projekat nego što smo prvobitno zamišljali. Zahvalan sam i ljudima iz opštine, koji su nas podržali, jer su iz Mesne zajednice pokušali da nas blokiraju da ne gradimo – kaže.
Rekao je da ima dosta donatora koji nisu uopšte iz Reke, kao što su mesara Aleks iz Beča i firma Novi stil Ljubiše Đorđevića.
Libanac napravio krst
Krst od „inoksa“ za zvonik je donirala austrijska firma Integral, napravio ga je Libanac Nuhad Bagadaji, a za zidarske radove bio je zadužen Velja Jovanović iz Reke.
Zazvonilo na Vaskrs
Krstino i Canetovo zvono zazvonilo je prvi put za Vaskrs, kada su se oko njega okupili meštani. Nedavnom osveštanju je prisustvovao i Ljubomir Gušatović, koji je od svog Ljubičevca napravio „Evropski Ljubičevac“, pa su Krsta i Cane odlučili da od njihove lepe Reke naprave „Evropsku Reku“.
Чланак Zvonik od Krste i Caneta се појављује прво на Vesti online.
