„Недоглед“ је књига за децу предтинејџерског и раног тинејџерског узраста, коју ће радо и с осмехом прочитати и њихови родитељи. Размишљања главне јунакиње, једанаестогодишње девојчице Вање, њени страхови, безазлена лукавства и пријатељство које је на путу да једног дана постане љубавна веза – све ће то бити познато и препознатљиво и основцима, али и њиховим родитељјима који су, веровала то њихова деце или не, и сами некад гледали на свет Вањиним очима.
Недоглед је име шуме у којој живе патуљци, од којих зависи опстанак планете. Дакле, ова књига је бајка. Али она је, пре свега, дечји роман. И да није фантастичног света, због кога настаје заплет, догађаји у Вањиној души: њена љубав према баки, блискост са љубимцем – мачором Маретом, страх од промене и храброст да се бори за добро а против бездушности и похлепе, разлог су за читање ове књиге. Ма, супер су ти патуљци, баш су слатки и забавни, али хоће ли Вања сачувати своју породицу, и како? Неће ваљда стварно ти њени родитељи, који се тако лепо слажу, сад да се разведу? Е па, неће. Сва срећа да је Вања била довољно храбра.
Опасност да ће се Вањини родитељи развести, или да ће се сви одселити у иностранство, настала током летњег распуста после четвртог разреда основне школе, истог лета је и нестала. Али, Недоглед, чудесна шума са својим чудесним житељима остаје, а Вања и Никола расту и пред њима су још небројени доживљаји и животни задаци. Можда ће нам Весна Картал новим књигама омогућити да и ми учествујемо у Вањином одрастању? Можда чак и луткарским представама, јер је Весна луткарка, каже уредница књиге Милица Цинцар-Поповић.
Говорећи о Недогледу и његовом значењу Весна Живковић-Картал пише:
„По дефиницији, недоглед означава простор или време које се не може сагледати целовито због своје величине и удаљености. За мене Недоглед представља сам живот који је заправо несагледив јер, нити знамо колико траје нити куда нас води. Сви ми правимо некакве планове, али нас живот врло често води неким другим путевима, мимо планираних. И то нам се дешава од најранијег детињства. Тек много касније, током живота, препознајемо та искушења и схватамо живот као непредвидиву, кривудаву путању, схватамо да он не припада само и искључиво нама самима јер нисмо настали од зрна песка, него од зрна људског меса. Али, како се снаћи у младим годинама, у времену препуном изазова? Недоглед је све оно што нас очекује или нас мимоилази током наших живота а понајвише ту мислим на људске односе. Девојчица Вања планира свој летњи распуст, креће веома безбрижно да се припрема за дуго топло лето али је само једна груба реч учинила да за њу све постане неизвесно. И, иако моја јунакиња том непознатом путањом забаса у бајку, тако је и у животу. А да се не бисмо изгубили у Недогледу-животу, већ да би и сами могли да утрчимо у бајку, морамо да засучемо рукаве и учинимо оно што је до нас самих.“
Рецезенткиња Биљана Вујовић – Бајка поручује:
„Ауторкине поруке су велике животне мудрости које светле као плави Вид, који види све, и прошло и будуће. Пријатељство је могуће између девојчице и дечака, пса и мачке, између различитих полова, на супротним релацијама, између села и градова; ту се учитавају људска еволуација и хумана трансформација, где ауторка Весна Живковић Картал, битност сугерише деци на време, јер онда нема дилеме да се нећемо разумети, или да нешто сутра нећемо моћи или умети.“
Весна Живковић Картал је рођена 1966. године у Бару, у Црној Гори. Основну школу је похађала у Панчеву и већ у том узрасту је писала песме и побеђивала на школским такмицењима. Средњу школу, као и Архитектонски факултет, завршила је у Београду, где је и живела до 2005. године. Године 2002. илустровала је корице за књиге „Златна књига мисли“ и „Хајде да се играмо“.
По доласку у Шведску 2005. године, заинтересовала се за израду лутака. Од тада, прави лутке и пише кратке приче које објављује на различитим интернет порталима, а 2017. године је настала прва сликовница илустрована Весниним луткама.
Имала је неколико самосталних изложби лутака у Гетеборгу, где и данас живи и ради.
