среда, 14.08.2024, 13:29 -> 13:58
Извор: Архипелаг
Књига о Албахарију
Књига есеја и критика Михајла Пантића „Албахари“ објављена је у издању Архипелага у едицији Знакови. „Албахари“ је књига есеја водећег савременог књижевног критичара о књижевности приповедача, преводиоца, романсијера, антологичара Давида Албахарија, који је од 1994. године живео у Калгарију, у Канади.
Описујући практично све Албахаријеве књиге, од његових раних радова из седамдесетих година, преко књига прича из осамдесетих какве су Фрас у шупи и Једноставност, потом серије романа од Цинка, Кратке књиге и Снежног човека до Мамца, Геца и Мајера, Светског путника и Пијавица, па све до пишчевих завршних романа, Пантићева књига сведочи о једној неупоредивој уметничкој мисији нашег времена оствареној у низу прича, романа, есеја и других жанрова, као и о значају Албахарија за културу и књижевност његовог времена. Тој мисији име је Давид Албахари.
„Ова књига склопљена је од текстова различите природе писаних током четрдесет година“, каже Михајло Пантић поводом објављивања књиге Албахари.
Поред низа есеја и критика о Албахаријевим књигама, ова књига садржи и обиман Пантићев разговор са Албахаријем, што је један од поетички најзначајнијих разговора овог писца. У књизи Албахари налази се и разговор Михајла Пантића и канадског аутора Џорџа Мелника о Албахарију, као и неколико Пантићевих сумарних есеја о животу и књижевности Давида Албахарија.
Обликована на такав начин, упечатљива у појединачним анализама и поуздана у ситуирању Албахаријеве књижевности у савремени књижевни контекст и у књижевно-историјски контекст, књига Михајла Пантића је велико сведочанство о једној књижевности и велики омаж једном књижевном и људском пријатељству.
„Онај младић који је носио своје прве приче на оглед и њихов први читалац Давид Албахари постали су пријатељи, и то пријатељство је обележило и мој, а знам, и његов живот. Није било дана током његових канадских година а да нисмо разменили неки имејл, и није било недеље у његовим новим земунским данима да се нисмо чули или видели. И то је трајало и трајаће, јер кад је о пријатељству реч, нечији одлазак нити значи прекид, нити има било какву значајнију улогу. Остаје пријатељство које постоји и у сећању, и у мислима, и, посебно, у књигама којима се стално враћамо“, каже Пантић.
