За Теслину научну фондацију (САД) и њен огранак из Србије, прва половина јануара је већ 13 година у знаку празничне атмосфере и лепих емоција, због свечане традиционалне конференције коју са радошћу и поносом обележавају идуће године, биће 11. јануара 2025. у хотелу Њујоркер у Њујорку. Двадесет година постојања ТНФ оставило је велики траг захваљујући неуморном залагању њеног оснивача и председника господина Николе Лончара (код којег је иначе кључ успеха Фондације), преданог рада потпредседнице др Наде Мартиновић (коју је председник Лончар једном приликом назвао његовом десном и левом руком), целе вредне управе и свих чланова ТНФ.
Уједињени у промоцији и очувању научног наслеђа Николе Тесле очекују да ће долазећа, 13. конференција бити још успешнија од претходних и у знаку бројних достигнућа, пријатељских сусрета, нових идеја, радних задатака, планова о којима ћемо имати прилике да говоримо у овом итервјуу са нашом уваженом гошћом потпредседницом “Теслине научне фондације” др Надом Мартиновић и другим темама везаним за њену импресивну каријеру.
Поштована др Надо, Ваша улога потпредседнице “Теслине научне фондације” једна је од кључних у организацији долазеће јануарске конференције. Можете ли нам рећи која је тема конференције и који ће нови формати бити заступљени?
Тема јануарске конференције је „Очување Теслиног наслеђа кроз културну дипломатију“ (Preserving Tesla“s Legacy Through Cultural Dipolomacy), одражава нашу мисију да одамо почаст Теслиним достигнућима кроз повезивање култура и генерација. Наша конференција под називом „Изградња мостова на Теслином наслеђу“ (Building Bridges on Tesla’s Legacy), користиће нови формат који је осмишљен да створи динамичније и занимљивије искуство за предаваче и присутне. Одмакли смо се од традиционалних презентација како бисмо подстакли природнију размену идеја, омогућили отворене дискусије и охрабрили учеснике да се укључе кроз питања и одговоре.
Наше панел дискусије ће обухватити кључне аспекте културне дипломатије, укључујући: културну дипломатију кроз образовање и науку (Подтема: Никола Тесла и амерички образовни систем), културну дипломатију кроз уметност и технологију, културну дипломатију кроз Теслине клубове.
Такође ћемо имати постер презентације и демонстрације уживо, чиме ћемо створити интерактивне прилике за истраживање Теслиног утицаја у различитим областима.
Поред обавеза у организацији програма, радује ме што ћу водити једну од панел дискусија и радити блиско са децом која ће присуствовати конференцији. Посебан део програма биће сарадња која ће повезати младе учеснике из Сан Дијега, Њујорка и Кливленда, јачајући Теслину визију јединства и иновација кроз нову генерацију.
Како је почела Ваша сарадња са ТНФ, које године сте постали њихов члан?
Интересантно је да сам сарадњу са ТНФ започела на препоруку наше чувене хроничарке српске историје у Америци, Мим Бизић из Пенсилваније. Први пут сам присуствовала ТНФ конференцији 2014. године у Филаделфији. Наша сарадња је испрва била повремена, јер су ми обавезе на послу и одгајање деце (моја два сина) остављали веома мало расположивог времена. Међутим, председник Лончар је пратио мој рад у српској заједници у Кливленду, као и мој рад са хором, те сам 2019. године на конференцији у Филаделфији награђена медаљом „Теслин народ“ и постала члан одбора фондације.
На годишњој јануарској конференцији ТНФ 2024. године награђени сте највећим признањем “Tesla Spirit Award” за 20 година рада са хором и за 25 година рада за неговање и очување српске културе и традиције на подручју Северне Америке. Такође, награђен је и дечији хор “Свети Сава” који водите и свако дете са златном медаљом. Шта за Вас значи тако престижна награда коју Вам је доделила ТНФ? Како сте доживели награђивање сваког детета хора “Свети Сава”?
Више од 20 година живим ван Србије, а све то време на различите начине радим на очувању, промоцији и неговању наше традиције, културе и језика. Почела сам из чисте љубави, а вероватно и из потребе да премостим прекоокеанску даљину са мени најдражим људима. Нисам очекивала ништа заузврат. Рад са децом ме посебно оплемењује и доноси ми неизмерну радост.
Ове године, и деца и ја смо награђени, што представља изузетну част, радост, али и велику одговорност. За децу је то огроман подстрек, али и пример њиховим вршњацима да се посвећеношћу, знањем и љубављу према правим вредностима може постићи много. Важно је да знају да неко прати, цени и препознаје њихов труд – а то је један од циљева Фондације.
За мене лично, ова награда је потврда да сам свих ових година била на правом путу. Такође, она представља и обавезу да истрајем на “правој фреквенцији” и наставим да доприносим раду Фондације, кроз подршку новој платформи и оснивање Тесла клубова широм света.
Шта Вас је инспирисало да оснујете дечији хор “Свети Сава”? Како је настао?
Пре више од две деценије, када су моји синови Виктор и Лука били мали, покушавала сам да пронађем активност адекватну за њихов узраст и на српском језику, али без успеха. У то време, недељна школа у цркви била је на енглеском језику, а за фолклор су били још мали. Како сам пре мог доласка у Америку радила у музичкој школи, природно се наметнула идеја да оснујем хор. Пошто се обе цркве у Кливленду зову “Свети Сава”, имала сам жељу да окупим децу из обе цркве, па сам хор назвала “Свети Сава”. На пробама и кроз репертоар негујемо искључиво српску музику, при чему су сви жанрови заступљени, а који ће жанр превладати зависи од деце.
Рад са децом је велика одговорност, али и огромна срећа. Деца су искрена, дивна и уживам у раду са њима. У нашем хору нема аудиције – певају сва деца која желе и воле да певају. С обзиром на то да су мали, наше пробе су попут играоница, трудим се да их ослободим страха и да се осећају као код куће, па се деси да ми се обрате са “мама” или “тетка”. Често сам и ја на поду са њима, како бих била на њиховом нивоу, да нам се очи сретну, и тако се играмо већ 20 година. Нисам ни слутила да ћу наставити да се “играм” са њима, иако су моји синови већ одавно одрасли.
Где сте наступали са хором “Свети Сава”?
Хор је наступао на бројним манифестацијама, као што су “Кливлендски интернационални дан”, “Светски дан детета”, као и на “Кент универзитету” и на телевизији “Фокс 8”, где су најавили једну од највећих манифестација у Кливленду, “One World Day”, у “Српској башти културе”. 2015. године наш хор је први организовао наступ у башти поводом OWD. Дошла сам на идеју да деца, уместо да стоје статично на једном месту и певају, прошетају кроз башту заједно са посетиоцима, застану испред бисте сваког знаменитог Србина, представе их публици и отпевају пригодну песму.
Након тог наступа, хор је добио и своју химну – песму под називом “Цветови из Кливлендске баште.”
Посебно емотиван тренутак догодио се на конференцији у Њујорку овог јануара, када су заједно са дечјим хором наступили и моји синови Виктор и Лука Трејгут, некадашњи први чланови хора. Симболично, певали су Балашевићеву песму “Неки нови клинци”. Иако су обојица одабрали друга занимања и професионално се не баве музиком, радо запевају, а што је најважније, течно говоре српски.
Који је Ваш омиљен цитат Николе Тесле и како га тумачите?
Један од мени омиљених цитата Николе Тесле јесте: “Ако желите да разумете универзум, размишљајте у терминима енергије, фреквенције и вибрације.”
Овај цитат савршено осликава Теслину филозофију и научни приступ, којим је свет посматрао као мрежу енергије и таласа, повезаних у јединствену целину. На исти начин, овај цитат осликава суштину мог приступа музици и музикотерапији, где користим звучне фреквенције и вибрације да бих позитивно утицала на људски мозак и тело.
Тесла ме инспирише и својим дубоким алтруизмом – веровао је да наука треба да служи човечанству. Слично томе, музика, као универзални језик емоција, служи у мом раду као мост између уметности и науке, помажући деци да премосте даљину између домовине њихових предака и земље у којој одрастају а пацијентима да пронађу баланс, смирење и исцељење.
Његово схватање да је енергија невидљива сила која повезује све нас ођекује у начину на који музика може допрети до сваког појединца, без обзира на језик или културу, и допринети побољшању људског здравља.
Посветили сте велики део свог живота неговању српске традиције, културе и језика кроз песму. Колико је музика важна у нашим животима, поготову за одрастање деце и генерације нашег нараштаја?
Музика је свеприсутни део наше свакодневице и управо можда баш због тога врло често занемарен. Тек када музике нема, приметимо да нам нешто недостаје. Музика заправо утиче на различите области мозга на специфичан начин, тацније, то је једна од ретких активности где се скоро цео мозак активира И чини да наш мозак “пева”! Обим учешћа мозга једва да је био замислив све до раних деведесетих, када је постало могуће функционално снимање мозга. Такође, песма је од изузетног знацаја, нароцито за децу у дијаспори, јер поред музике садрзи и јос један елеменат – текст. Музика има јединствену способност да интегрише различите мождане функције, истовремено активирајући центре за језик, памћење, емоције и моторику. Када певамо или слушамо песме, наш мозак обрађује различите слојеве музике у интеракцији са језичким садржајем, што побољшава способност памћења и учења језика. Правилним избором текста и музике можемо утицати на генерације нашег нараштаја. Дотаћићу се и значаја културне дипломатије и чињенице да је мој скромни анасамбл који водим (кажем ‘скромни’ јер нас хор нема аудицију и свако дете је добродошло) често називан “културним амбасадором Србије у САД”.
На који начин тумачите музику као терапију, колико је делотворна у медицини?
Усавршавала сам се у области музикотерапије, посебно у примени звучних таласа и фреквенција на функције мозга. Код “класичне” или сада вец традиционалне музикотерапије, фокус је (најчешће) на емотивном одговору пацијента на музику, јер слушање музике може ослободити неуротрансмитер допамин у мозгу, који је повезан са „системом задовољства“, пружајући осећај уживања и мотивације.
Код терапије звуком, основа је физички аспект звука, дакле – фреквенција. Коришћењем софистицираних уређаја, стимулису се одређени делови мозга, а музика се дословно мозе “преписати на рецепт”.
Терапија звуком се темељи на чињеници да различите фреквенције имају различите утицаје на људски организам. Звукови одређених фреквенција могу утицати на нервни систем, побољшати концентрацију, смирити ум или подстаћи исцељење.
Звучне фреквенције попут 432 Hz користе се за балансирање и релаксацију, док слушање музике може ослободити допамин, серотонин, ендорфине и окситоцин, хормоне који подстичу задовољство, смањују бол и јачају осећај повезаности.
Какво сте искуство имали као чланица одбора и потпредседница “Међународног удружења етничких заједница” (International Community Council-Worldwide Intercultural Network)?
Као чланица одбора и потпредседница Интернационалног Удружења Етничких Заједница (ICC-WIN), имала сам прилику да кроз свој рад допринесем повезивању и сарадњи различитих култура из целог света. У Кливленду, где живи више од 120 етничких заједница, организовала сам низ манифестација усмерених на неговање интеркултуралног дијалога. Једна од најзначајнијих била је наша годишња Божићна/новогодишња прослава, коју смо десет година за редом успешно одржавали.
Као организациони и уметнички директор, посебно сам се посветила Интернационалној модној ревији народних ношњи, у којој су учествовали представници из преко 25 земаља. Они су поносно прошетали црвеним тепихом, представљајући богатство својих традиција. На једној од прослава имали смо скоро 700 посетилаца из више од 70 земаља, што је догађају дало још већу важност и аутентичност. Популарност манифестације је временом толико порасла да смо морали увести селекцију учесника сваке године.
Сваки детаљ програма био је пажљиво осмишљен, укључујући музичку подлогу. У циљу очувања аутентичности, тражила сам од учесника да унапред пошаљу традиционалну музику по свом избору, коју сам потом обрађивала и пажљиво уклапала у програм. Поред ревије, била је ту и уметничка секција програма, која је обогаћивала целокупно искуство. Сваки тренутак тог рада био је истовремено изазован и испуњавајући, и представљао је изузетан доживљај и за мене и за посетиоце.
Реците нам нешто више о сарадњи 2023. са бившим ученицима, сада колегама и њиховом ђацима о пројекту “Музика без граница”… виртуелни хор…
Дуго сам желела да остварим сарадњу са својим некадашњим ученицима из Музичке школе у Шапцу, који су данас успешни уметници и педагози. Заједно са члановима свог хора и ученицима мојих бивших ученика, остварили смо пројекат којим смо спојили генерације и избрисали прекоокеанску раздаљину. У правом теслијанском духу, уклонили смо све границе, због чега смо пројекат симболично назвали “Музика без граница – Music Without Borders”. На тај начин смо повезали Србију и Америку кроз дух заједништва и љубави према музици, која је спојила генерације.
Као композитор остварили сте неколико дивних песама, о којим се нумерама ради?
Недавно сам се отиснула и у стваралачке воде, те сам написала неколико дечјих песама. Прва песма за овај пројекат симболично је била “Мама”, јер мама је – МАМА, а и све своје ученике доживљавам као своју децу. Координатор пројекта је моја колегиница и бивша ученица Снежана Шалаи Тибор, професор музичке културе у Шапцу, док је за тонску обраду био задужен колега Ненад Блажић, професор музике из Београда. У оквиру овог пројекта, обрадили смо и песму Милована Прокића “Тесла”, као и две моје песме, “Српско коло” и “Шта би било од овог света (да није било Тесле).” Ове две песме су настале из жеље да деца у дијаспори, певањем, не само уче музику и језик, већ да нешто и науче из песама које певају.
Рад са децом у дијаспори знатно се разликује од рада са децом у матици, првенствено због додатног изазова – учења српског језика. Иако се многе породице труде да деца савладају српски језик, они су ипак свакодневно окружени звуком и употребом енглеског (или неког другог) језика, што представља додатни напор у њиховом усвајању српског језика.
За крај вратимо се Теслиној Научној фондацији и јануарској конференцији 2025. у Њујорку. Коју улогу културна дипломатија има у раду ТНФ?
Културна дипломатија игра кључну улогу у очувању нашег идентитета и промовисању наших вредности широм света а кроз заједничке пројекте, размену идеја и сарадњу, промовисање културних и научних достигнућа.
Ојачавањем сарадње између матице и дијаспоре, не само да можемо боље разумети и неговати наше заједничке корене, већ моземо заједно радити на стварању нових прилика и иницијатива које ће користити свим члановима наше заједнице.
