У оквиру промоције нових издања књига центра за културу „Врачар“ о књизи поезије је, осим ауторке, говорио рецезент и уредник издања Милутин Ђуричковић, а песме су казивале Драганине колегинице Чедна Радиновић Лукић, Марина Баошић Чворовић и Милка Лушац. Такође, песме су читали и ауторкин син Александар Радојевић и братаница Ивона Љуна.
Поштоваоце писане речи и присутне пријатеље и родбину поетесе Драгане Љуна, пореклом из Книна у Далмацији, на почетку је поздравила руководилац Центра за културу Врачар Душица Бодловић.
Затим се обратио рецезент и уредник књиге Милутин Ђуричковић који је, као строг критичар, на почетку признао да је имао врло мало посла и да је врло мало интеревенција било потребно код уређивања Драганине књиге.
„Већ на први поглед Драганине песме одишу ведрином, радошћу, оптимизмом, што су неке од најбитнијих карактеристика за писање песама за најмлађу публику. Ово је њена прва књига из области дечије поезије. Пре тога објавила је књигу песама Огњишта Крајине, која је објављена пре 4 године, чиме је најавила улазак на савремену књижевну сцену. Свој дуг завичају као родољуб, патриота, писац и човек је одужила и показала да се Крајина чува у срцу и да неће пасти у заборав. Драгану је на писање дечије поезије подстакло рођење њене унуке Емилије по којој књига и носи назив“, навео је Ђуричковић.
Говорећи о обележјима и карактеристикама песама Драгане Љуна он је додао да је то нарација, приповедање и да скоро свака песма има риму и да се чита са истим интересовањем од почетка до краја.
„Песме су разноврсне, има песама у којима доминира хумор, има песама које су духовне, има песама о природи, о биљном и животињском свету, о породици, детињству итд. О чему год да говори и пише Драгана Љуна то чини са пуно топлине, љубави и одговорности. Драгана је учинила баш то да се уздигла на дечији ниво и осетила потребу и инспирацију да тако пише.Њена поезија је истовремено и традиционална и модерна, што значи традиционална у позитивном смислу да је поучна, романтичарска и змајевска. Модерна је што поседује начела каква негује Душан Радовић у својој поетици и поезији, што подразумева игру, хумор, забаву, машту и иронију“, нагласио је Ђуричковић истичући да је пред нама један целовит, заокружен песнички пројекат који обухвата нашу поезију како у дијаспори тако и у матици, јер је лакше бити српски писац у Србији него у дијаспори, на пример Немачкој, одакле Драгана долази.
„Традиционалистички интониране и моралистички обојене стихови ове даровите поетесе су релативно дуги и поседују одређену радњу, ликове, дијалоге и драматургију“, рекао је Ђуричковић додајући да је Драгана овим издањем обогатила нашу песничку продукцију за децу и младе што потврђује чињеница да је Љуна уврштена у недавно издату студију Института за дечију књижевност под називом „Историја српске књижевности за децу“ која говори о свим значајним писцима, појавама и догађајима од змајејевског доба до данас.
„Обрађени су значајни писци попут Доситеја Обрадовића, Радичевића, Змаја итд. па све до писаца младе генерације као што је Драгана Љуна и честитам јој на томе“, закључио је Ђуричковић.
Ауторка Драгана Љуна захвалила се свим гостима који су увеличали њену промоцији “првенца поезије за децу”, како је назвала своју збирку “Књига за Ему”.
“Промоција је била хуманитарног карактера и самим тим сва средства од продатих примерака књиге, иде као помоћ дечаку Петру Стојковићу, који се налази на лечењу у Лондону. Желим да нагласим да сам посебно срећна и поносна што је стихове мојих песама вечерас читао мој син Александар и братаница Ивона, а не могу ни да изоставим захвалност колегиницама песникињама које су читале моје стихове такође”.
“Хвала рецезенту, др Ђуричковићу на његовим лепим речима. Посебно ме обрадовала вест да се непосредно по изласку књиге, сама књига као и моје име нашло у књизи Историја српске књижевности за децу и младе, што је велика част и привилегија наћи се поред великих имена наше српске књижевне сцене, почевши још од Јове Ј. Змаја па до данас, и самим тим обавезујућа за будући рад и стваралаштво. Лично ћу се потрудити да то поверење и част и оправдам и дам свој максимум у даљем стваралаштву”, нагласила је поетеса Љуна уз захвалност и похвале часопису „Српско коло” што редовно прати њен рад и народном посланику Миодрагу Линти који је присуствовао догађају.
У културно-уметничком делу програма промоције наступио је КУД Ћирило и Методије из Бусија.
