О књизи су говорили аутори и рецензент др Вјера Рашковић Зец. Обраћајући се присутнима, Светлана Матић је истакла да је Вуков Беч највећи град српског расејања, јер у њему живи 180 хиљада Срба. „Наша истраживања показала су да, у главном граду Аустрије, данас постоји најмање педесет српских места са пуним адресама, за које наша и аустријска јавност треба да зна и треба да их посећује. Постоји још најмање педесет српских трагова у Бечу, који нису званично уписани и обележени. Њих, такође, треба да посећујемо, да не заборавимо да је Вуков Беч град и српског народа. Овде су стварали писци и сликари: Бранко Радичевић, Петар Петровић Његош, Лаза Костић, Ђуро Даничић, Стјепан Митров Љубиша, Ђура Јакшић, Јован Јовановић Змај, Петар Кочић, Паја Јовановић, Урош Предић, нобеловац Иво Андрић, Никола Тесла, Милутин Миланковић, Мило Дор, Богдан Богдановић и многи други уметници и научници“, закључила је ауторка.
Др Марко Лопушина је, између осталог, истакао: „Беч је данас велики центар српства у дијаспори. Беч је данас главни град исељених Срба. У званичним документима Беча, српски народ се први пут помиње 1670. године, када је цар Леополд Први, опуномоћио Србе и Јермене да посредују у трговини запада и истока. Тада се међу њима појављује, самозвани, потомак Бранковића, деспот Илирика, гроф и деспот Ђорђе Бранковић. Био је један од првих представника српског народа на бечком Двору. Врата царског града, на лепом плавом Дунаву, поред племства и свештенства у 18. веку, отварали су и српски интелектуалци. Математичар, астроном, физичар, геодет, инжењер, филозоф и песник Руђер Јосип Бошковић, просветитељи Достеј Обрадовић и Вук С. Караџић. Многи од њих су били дипломци, али и професори Бечког универзитета и чланови Аустријске академије наука. Својим активностима, Срби су оставили бројне трагове у аустријској престоници.“
Др Вјера Рашковић Зец је, између осталог, напоменула: “Радила сам у Америци, Кини, Бечу и обишла многе земље у склопу своје каријере или као туриста, али овакав водич нисам имала у руци. Има душу. Одражава се у њему ентузијазам аутора. Много је више од туристичког водича и информатора, па га зато стављам у наводне знакове. Може чак послужити као образовни извор у српским школама, као и у интегративној бечкој настави.“
У књизи су заступљене адресе и фотографије следећих трагова Срба: „Амбасада и Конзулат Републике Србије, Стална мисија РС при ОЕБС-у, Представништво Републике Српске, Српска православна црква, куће у којима су живели српски великани, попут Руђера Бошковића, Доситеја Обрадовића, Вука Стефановића Караџића и Мине Вуковмановић Караџић, Петра Петровића Његоша, књаза Милоша обреновића, Петра вон Прерадовића, Пауле вон Прерадовић, Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Лазе Костића, Мише Димитријевића, као и све необележене српске куће. У књизи су побројане и бисте знаменитих Срба, попут Николе Тесле, Вука Караџића, Руђера Бошковића, и других. Побројане су улице и тргови са српским именима. Заступљени су и споменици Србима који су сахрањени на Централном гробљу. Наравно ту су и Парк Дијане Будисављевић, Бечки универзитет, Аустријска акаемија наука, Бечка државна опера, опера, Бечка академија ликовних и музичких уметности, Аустријска национална библиотека. У овом туристичком водичу, могу се пронаћи и адресе српских клубова и савеза, али и бечке кафане и локали, чији су власници Срби“, подвукла је проф. Светлана Матић.
Наредна промоција ове значајне монографске публикације, биће одржана у Бечу, 7. децембра 2024. године у 19 сати, у Заједници српских клубова, на адреси 10. Gudrunstrasse 133b.
